Hlavná strana

U saradnji sa / In cooperation with: Miriam Šebianová

Kustoskinja / Curator: Miroslava Urbanová

Otvaranje izložbe u ponedeljak, 11. juna u 19h

Od 11. do 29. juna 2018. u galeriji Remont biće predstavljen rad slovačke umetnice Marije Čorejove(Mária Čorejová). Ona će svoje crteže izložiti  uz objekte arhitektice Mirjam Šebjanove (Miriam Šebianová) objedinjene  kustoskim konceptom kustoskinje Miroslave Urbanove (Miroslava Urbanová).

Izložbu podržao Savet za kulturu Slovačke

Na samostalnoj izložbi Marije Čorejove STOJEĆE VODE biće predstavljena selekcija iz njenih poslednjih serija crteža Dani gneva / Days of Anger (2015-2016), Hrabri svet / Brave World (2016-2017) i Oh tvoj Bože / Oh Your God (2017-2018), zajedno sa objektima Mirjam Šebjanove Slatki dom / Sweet Home (2017). Svojim umetničkim radom Marija kontinuirano ukazuje na tragove kako preostalih tako i novonastalih dogmi unutar neoliberalnog i neokonzervativnog okruženja bivšeg Istočnog bloka. 

Uglavnom radi u tehnici mastilo na papiru. Na beloj površini oblici su raspoređeni u konstelacijama koje nije moguće čitati samo na jedan način. Bilo koji pokušaj da se rad razume samo na jedan način bio bi površan. Ipak, umetnica nam daje nedvosmislene nagoveštaje – smernice svog kritičkog stava.

Serija Dani gneva referiše svojim nazivom na klasika slovačke literature (Dies ierae, Martin Kukučin) i sastoji se od predstava svakodnevnih objekata ali i univerzalnih simbola naše kulturne sfere kao što su npr. hleb ili brod. Ti objekti su izgoreli, oni gore, plutaju, ili tonu i stvaraju instant osećaj brige svojim promenjenim stanjima. Umetnica primenjuje i veoma mek crtež olovkom i crnim voskom da bi postigla dramatičniji kontrast, osećaj nesigurnosti proizveden imaginarnim udarom gneva. 

Metalne konstrukcije Mirijam Šebjanove pod nazivom Slatki dom oblikovane su kao arhetipske kuće. U njihovoj trećoj dimenziji otvara se određen fizički i ideološki prostor, na sličan način na koji se to dešava i u čvrstim ali fluidnim linijama Marijinih crteža. Granice ovog prostora su prekinute motivima iz Marijinog uobičajenog repertoara, kao npr. balonom ili figurom životinje, koji traže svoje mesto u okviru nejasnih granica između privatnog i javnog prostora. Umetnice nam sugerišu da obratimo pažnju na vezu između njihovog rada, na slatke uspone i padove, na fragilnost sličnu zidovima od šećera jedne od ovih malih konstrukcija kuća.

Hrišćanska simbolika i crkvena arhitektura pojavljuju se redovno u Marijinom radu, zadnji put u serijalu Hristove stanice. U novijoj seriji Hrabri svet, umetnica nam usmerava pogled na enterijer sakralne arhitekture: u brodove, transept i kapele srednjevekovnih manastira i katedrala. Oni su nesumnjivo najmonumentalnija umetnička manifestacija hrišćanske tradicije u Evropi. U ove prostore ona uvodi različite začudne objekte i fenomene i time remeti očekivani utisak žanra. Naravno, ove predstave crkvenih enterijera pre označavaju metafizički nego fizički prostor, ali bez svoje božanske aure obično predstavljane zracima svetla koji ulaze kroz bojene vitraže. U ovim nemim skeletima fragmenti sekularnog sveta zarobljeni su u ikoničku crnu materiju. Umetnica time prebacuje značenjski okvir na sagledavanje različitih sistema – religioznih, socijalnih, kulturnih, na njihove granične oblasti, konfrontacije i preklapanja. Po legendi, na početku sveta bilo je svetlo. I na početku umetnosti / slike je linija izvučena duž senke.

Dalje, u najnovijoj seriji crteža Oh tvoj Bože javljaju se različiti motivi iz prethodnih serija – kao što su trofejne preparirane životinje, srednjevekovne crkve i antički hramovi. Oni su pažljivo aranžirani u nerealnom ali simboličkom okruženju. Tvore lavirint referenci koje pokazuju unazad, ka korenima kulture. Ova mesta i objekti čine se pogođeni i zarasli u drveće koje se širi – kao da se takozvana priroda suprotstavlja takozvanoj kulturi.

U Marijinom radu naglašena je nadrealna atmosfera. Ovo je vidljivo ne samo po tretiranju plana i perspektive slike već pre svega po začudnim spojevima prostora i objekata. Ipak, ove pretežno nefigurativne kompozicije su eho tekućih socijalnih dešavanja. Marijini crteži u tom smislu podražavaju nadrealan osećaj savremenog sveta lažnih vesti, uspona ekstremne desnice i bigotizma u centralno-evropskom region. Do izvesne granice oni deluju kao doslovne ilustracije iskrivljene istorije ovog područja.

Miroslava Urbanová, kustos

Mária Čorejová (1975) završila je Akademiju za umetnost i dizajn u Bratislavi, Slovačka (professor Daniel Fischer, 1994-2000.). Dobitnica stipendije Fulbright na Umetničkom institutu Bostona (Boston, SAD, 2002.)